四堡镇烟草站回收烟田废弃地膜 有效减少农田污染
Укупна популаци?а | |
---|---|
око 100.000 | |
Региони са знача?ном популаци?ом | |
![]() | 45.000 |
![]() | 33.000 |
![]() | 8.000 |
![]() | 7.500 |
![]() | 1.500 |
![]() | 500 |
?езици | |
Различити ко?сански ?езици (северноко?сански ?езици, ?ужноко?сански ?езици и чу-кве грана централноко?санских ?езика) | |
Религи?а | |
Традиционална верова?а | |
Сродне етничке групе | |
Капоиди |
Бушмани (од афр. Bosjemans — ??уди из грм?ака/жбу?ака“; енгл. Bushmen), познати и као Сан, Шо, Басарва, Кунг, и Кве, су група сродних племена ловаца-сакуп?ача у скупини Ко?санаца, наста?ених по великом подруч?у на ?угозападу Африке (Боцвана, Намиби?а, Ангола, Замби?а, Зимбабве, Лесото[1] и ?ужноафричка Република), углавном у пусти?и Калахари. Док су сродна племена Хотентота традиционално сточари, Бушмани су ловци-сакуп?ачи. Они говоре, или су ?ихови преци говорили, ?езицима породица ?езика Кое,[2] Ту[3][4] и Ка,[5] и ?едини су ?народ“ у контрасту са сточарима као што су Хотентоти[6][7][8][9][10][11][12][13] и потомци нови?их таласа имиграци?е као што су Банту, Европ?ани и Ази?ци.
У 2017. години, Боцвана ?е била дом за око 63.500 Сана, што ?е чини зем?ом са на?ве?им уделом Сан народа од 2,8%.[14]
Дефиници?а
[уреди | уреди извор]У нама ?езику,[15][16][17] израз ?сан” има дуг самогласник и пише се Sān. То ?е егзоним са значе?ем ?сакуп?ач хране“ и користи се на погрдан начин да опише номадске ?уде ко?и траже храну. На основу посматра?а начина живота, ова? термин ?е приме?ен на говорнике три различите ?езичке породице ко?е живе изме?у реке Окаванго у Боцвани и Националног парка Етоша у северозападно? Намиби?и, ко?и се протеже до ?ужне Анголе; централни народи ве?ег дела Намиби?е и Боцване, ко?и се простиру у Замби?у и Зимбабве; и ?ужни народ у централном Калахари?у према реци Молопо, ко?и су послед?и остатак рани?е екстензивних аутохтоних народа ?ужне Африке.[18]
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Бушмани припада?у на?стари?ем сло?у становништва Африке и веома се разлику?у од осталог афричког становништва. Бушман живи у природи и од природе, и толико се аклиматизирао своме поднеб?у да ?е постао прави медицински феномени. Уз низак раст, косу облика зрна папра и стеатопиги?у, Бушмани се одлику?у сво?ом прилаго?енош?у вру?ем и исушеном бескишном подруч?у, што се види по непосто?а?у зно?них жлезда, немогу?нош?у да п?уну и изванредном зашти?енош?у женских полних органа великим уснама. Они се изванредно ори?ентишу у свом ?едноличном непрегледном подруч?у, а ипак не посто?и ни?едан запис да се неко од ?их изгубио, или да ?е умро од же?и.
Обича?и
[уреди | уреди извор]Бушмани су изворни становници ?ужне Африке, ловачко-сакуп?ачко становништво ко?е луком и стрелом лови антилопе и другу ма?у див?ач, и сакуп?а ?естиво коре?е и друге делове би?ака. Боравишта Бушмана су склоништа од траве, шиб?а или кожа. Грнчарства нема?у, него се служе ?ускама од но?евих ?а?а у ко?има сакуп?а?у воду ко?у добива?у це?е?ем коре?а неких би?ака. Ове резерве воде Бушман похрани на неком месту где ?е га без проблема на?и када му буде неопходна. Бушмани воле отворени простор, и воде номадски живот организиовани по малим мобилним групама ко?е се састо?е од неких 25 особа, мушкараца, жена и деце.
Бушмани су шаманисти. Код ?их посто?и вера (?ужни Бушмани) у спиритуално би?е /Каген, он ?е стваралац многих ствари и ?унак многих митова, некад ?е будаласт, некад паметан, помаже или доса?у?е ?удима. Реч /Каген означава богомо?ку (мантис), али он ни?е увек само богомо?ка, него може узети и облик еланда, зеца, зми?е или лешинара, богомо?ка ?е само ?една од ?егових многих форми. Еланд (Тауротрагус) ?е ?ихова на?свети?а животи?а. Савремени Бушмани Калахари?а веру?у у два бога, ?едан живи на истоку, а други на западу, тако?е као и ?ужни Бушмани веру?у у духове мртвих, али обожава?е предака ни?е присутно. Шаман Бушмана улази у транс и штити ?уде од болести или злих духова и способан ?е да контролише време. Маленом магичном стрелицом одапетом из бушманског пишто?а у смеру неке особе може изазвати смрт или болест.
Лук и стрела
[уреди | уреди извор]Лукови Бушмана дуги су око три стопе (нешто ма?е од метра) направ?ени од еластичног дрвета, равног и паж?иво изабраног. Стрела се састо?и од четири дела, вршак ?е првобитно био изра?ен од камена или кости, али касни?е, под утица?ем Бантуа, добили су трокутасти железни ши?ак. Приликом лова, у тренутку када стрелица погоди ловину, вршак остане забоден у животи?и и одломи се од остатка стрелице. Ловац касни?е прона?е стрелу у жбу?аку, где ?е погодио животи?у, и она се опет касни?е може употребити став?а?ем другог вршка. Стрелице с овако лабаво причврш?еним вршцима, изра?у?у се да не би дошло до ?еног оште?е?а, приликом бега животи?е кроз жбу?ак односно грм?е. Тоболац за стреле изра?у?у од корена акаци?е.
Ватра
[уреди | уреди извор]
Традиционални метод па?е?а ватре ?е с два штапи?а. Твр?и штапи? држи се ме?у длановима и брзо окре?е у рупи удуб?ено? у мекшем комаду штапи?а ко?и се придржава стопалима. Суво лиш?е или трава служи као потпала ко?а ?е лако планути.
?език
[уреди | уреди извор]?език Бушмана припада ко?санско? групи. Необичан ?е због сво?их ?клик“ гласова ко?и звуче попут пуцкета?а ?езиком (цоктави ?език, нареч?е клик). Шест бушманских клик гласова су:
- дентални (/),
- алвеоларни (≠),
- алвеоло-палатални (!),
- церебрални (),
- латерални (//) и
- лабиални или ретрофлексивни ().
Бушмани ук?учу?у говорнике северноко?санских ?езика, ?ужноко?санских ?езика и чу-кве гране централноко?санских ?езика. Док сродни Хотентоти ук?учу?у говорнике ко?ко? гране централноко?санских ?езика.
Бушмани данас
[уреди | уреди извор]Данаш?и Бушмани су делом под утица?ем запад?ачке културе. Неки од ?их почели су га?ити говеда и козе, ради?е него да иду у лов и сакуп?а?е. ?ав?а?у се и прве школе.
Бушмани у популарно? култури
[уреди | уреди извор]- Трилоги?а ?Богови су пали на теме“, комеди?а из 1980, 1989. и 1991. године.
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Walsham How 1962.
- ^ Güldemann, Tom (2018). ?Historical linguistics and genealogical language classification in Africa”. Ур.: Güldemann, Tom. The Languages and Linguistics of Africa. The World of Linguistics series. 11. Berlin: De Gruyter Mouton. стр. 58—444. ISBN 978-3-11-042606-9. S2CID 133888593. doi:10.1515/9783110421668-002.
- ^ Güldemann, T (2005). ?Tuu as a language family”. Studies in Tuu (Southern Khoisan).
- ^ Güldemann, Tom (2006), Matras, Yaron; McMahon, April; Vincent, Nigel, ур., ?Structural Isoglosses between Khoekhoe and Tuu: The Cape as a Linguistic Area”, Linguistic Areas (на ?езику: енглески), London: Palgrave Macmillan UK, стр. 99—134, ISBN 978-1-349-54544-5, doi:10.1057/9780230287617_5, Приступ?ено 2025-08-14
- ^ Honken, H. and Heine, B. 2010. "The Kx?a Family: A New Khoisan Genealogy" Архивирано 2025-08-14 на са?ту Wayback Machine. Journal of Asian and African Studies (Tokyo), 79, p. 5–36.
- ^ Nienaber, G. S. (1963). ?The origin of the name "Hottentot"”. African Studies. 22 (2): 65—90. doi:10.1080/00020186308707174..
- ^ ?Report of the South African Association for the Advancement of Science”. Rev. Prof Johannes Du Plessis, B.A., B.D. 1917. стр. 189—193. Приступ?ено 5. 7. 2010.
- ^ Strobel, Christoph (2008). ?A Note on Terminology”. The Testing Grounds of Modern Empire: The Making of Colonial Racial Order in the American Ohio Country and the South African Eastern Cape, 1770s–1850s. Peter Lang. ISBN 9781433101236.
- ^ Desmond, Adrian; Moore, James (2014). ?Living in Slave Countries”. Darwin's Sacred Cause: How a Hatred of Slavery Shaped Darwin's Views on Human Evolution. Houghton Mifflin Harcourt. стр. 103. ISBN 9780547527758.
- ^ Jeremy I. Levitt, ур. (2015). ?Female "things" in international law”. Black Women and International Law. Cambridge University Press. стр. 291. ISBN 9781107021303.
- ^ ?Bring Back the 'Hottentot Venus'”. Web.mit.edu. 15. 6. 1995. Архивирано из оригинала 16. 12. 2020. г. Приступ?ено 13. 8. 2012.
- ^ ?Hottentot”. American Heritage Dictionary of the English Language (Fifth изд.). Boston: Houghton Mifflin. 2011.
- ^ ?'Hottentot Venus' goes home”. BBC News. 29. 4. 2002. Приступ?ено 13. 8. 2017.
- ^ Hitchcock, Robert K.; Sapignoli, Maria (8. 5. 2019). ?The economic wellbeing of the San of the western, central and eastern Kalahari regions of Botswana”. Ур.: Fleming, Christopher; Manning, Matthew. Routledge Handbook of Indigenous Wellbeing (1st изд.). Routledge. стр. 170—183. ISBN 9781138909175 — преко ResearchGate.
- ^ Haacke, Wilfrid H. G. (2018), Kamusella, Tomasz; Ndhlovu, Finex, ур., ?Khoekhoegowab (Nama/Damara)”, The Social and Political History of Southern Africa's Languages (на ?езику: енглески), Palgrave Macmillan UK, стр. 133—158, ISBN 978-1-137-01592-1, doi:10.1057/978-1-137-01593-8_9
- ^ ?Khoekhoe languages”. Encyclop?dia Britannica (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-14.
- ^ ?Hottentot”. Oxford Reference (на ?езику: енглески). Приступ?ено 2025-08-14.
- ^ Barnard, Alan (2007). Anthropology and the Bushman. Oxford: Berg. стр. 4—7. ISBN 9781847883308.
Литература
[уреди | уреди извор]- Walsham How, Marion (1962). The Mountain Bushmen of Basutoland. Pretoria: J. L. Van Schaik Ltd.
- Gordon, Robert J. (1999). The Bushman Myth: The Making of a Namibian Underclass. ISBN 978-0-8133-3581-0.
- Howell, Nancy (1979). Demography of the Dobe ?Kung. New York: Academic Press. ISBN 978-0-12-357350-6.
- Lee, Richard; DeVore, Irven (1999). Kalahari Hunter-Gatherers: Studies of the ?Kung San & Their Neighbors. iUniverse. ISBN 978-0-674-49980-5.
- Shostak, Marjorie (1983). Nisa: The Life and Words of a !Kung Woman. New York: Vintage Books. ISBN 978-0-7139-1486-3.
- Solomon, Anne (1997). ?The myth of ritual origins? Ethnography, mythology and interpretation of San rock art”. The Antiquity of Man. South African Archaeological Bulletin. Архивирано из оригинала 04. 04. 2013. г. Приступ?ено 12. 1. 2014.
- Minkel, J. R. (1. 12. 2006). ?Offerings to a Stone Snake Provide the Earliest Evidence of Religion”. Scientific American. Приступ?ено 12. 1. 2014.
- Choi, Charles (21. 9. 2012). ?African Hunter-Gatherers Are Offshoots of Earliest Human Split”. LiveScience. Приступ?ено 12. 1. 2014.
- San Spirituality: Roots, Expression,(2004) and Social Consequences, J. David Lewis-Williams, David G. Pearce. ISBN 978-0759104327.
- Barnard, Alan (1992). Hunters and Herders of Southern Africa. Cambridge University Press. ISBN 978-0521411882..
- Ndahinda, Felix Mukwiza (2011). ?Introduction: Indigenous Identity in Africa”. Indigenousness in Africa. стр. 1—13. ISBN 978-90-6704-333-5. doi:10.1007/978-90-6704-609-1_1.
- Hitchcock, Robert K. (2002). ?'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
- Dube, Smile (2004). ?Reviewed work: The Inconvenient Indigenous: Remote Area Development, Donor Assistance, and the First People of the Kalahari, Sidsel Saugestad”. Africa Today. 51 (1): 133—136. JSTOR 4187641.
- Anton, Donald K.; Shelton, Dinah L. (2011). Environmental Protection and Human Rights. Cambridge University Press. стр. 640. ISBN 978-0-521-76638-8.
- Anaya, James (2. 6. 2010). Addendum – The situation of indigenous peoples in Botswana (PDF) (Извешта?). United Nations Human Rights Council. A/HRC/15/37/Add.2.
- Hitchcock, Robert K. (2002). ?'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
- Taylor, Julie J. (2007). ?Celebrating San Victory Too Soon?: Reflections on the Outcome of the Central Kalahari Game Reserve Case”. Anthropology Today. 23 (5): 3—5. ISSN 0268-540X. JSTOR 4620383. doi:10.1111/j.1467-8322.2007.00534.x.
- Hitchcock, Robert K. (2002). ?'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
- Winters, Olivia Jane (2019). ?The Botswana Bushmen's Fight for Water & Land Rights in the Central Kalahari Game Reserve”. Consilience (21): 172—186. ISSN 1948-3074. JSTOR 26775090.
- Marobela, Motsomi Ndala (2010). ?The State, Mining and the Community: The Case of Basarwa of the Central Kalahari Game Reserve in Botswana”. Labour, Capital and Society / Travail, Capital et Société. 43 (1): 137—154. ISSN 0706-1706. JSTOR 43158366.
- Winters, Olivia Jane (2019). ?The Botswana Bushmen's Fight for Water & Land Rights in the Central Kalahari Game Reserve”. Consilience (21): 172—186. ISSN 1948-3074. JSTOR 26775090.
- Nocera, Joe (2025-08-14). ?Diamonds Are Forever in Botswana”. The New York Times (на ?езику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступ?ено 2025-08-14.
- ?First People of the Kalahari: the struggle for ancestral lands”. www.survivalinternational.org. Архивирано из оригинала 13. 10. 2022. г. Приступ?ено 2025-08-14.
- Sarkin, Jeremy (1998). ?The Development of a Human Rights Culture in South Africa”. Human Rights Quarterly. 20 (3): 628—665. ISSN 1085-794X. S2CID 143091817. doi:10.1353/hrq.1998.0032.
- Solway, Jacqueline (2009). ?Human Rights and NGO 'Wrongs': Conflict Diamonds, Culture Wars and the 'Bushman Question'”. Africa: Journal of the International African Institute. 79 (3): 321—346. ISSN 0001-9720. JSTOR 20638864. S2CID 145791929. doi:10.3366/E0001972009000849.
- Hitchcock, Robert K. (2002). ?'We are the First People': Land, Natural Resources and Identity in the Central Kalahari, Botswana”. Journal of Southern African Studies. 28 (4): 797—824. ISSN 0305-7070. JSTOR 823352. S2CID 146291403. doi:10.1080/0305707022000043520.
- Sarkin, Jeremy (1998). ?The Development of a Human Rights Culture in South Africa”. Human Rights Quarterly. 20 (3): 628—665. ISSN 1085-794X. S2CID 143091817. doi:10.1353/hrq.1998.0032.
- Transitional Justice: Global Mechanisms and Local Realities after Genocide and Mass Violence. Rutgers University Press. 2010. ISBN 978-0-8135-4761-9. JSTOR j.ctt5hj4jg.
Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]- ?Лов ?е наше насле?е“ (?език: енглески)
- Ловци-сакуп?ачи у ?ужно? Африци (?език: енглески)
- The site of the Khoisan Speakers
- !Khwa ttu – San Education and Culture Centre
- Kuru Family of Organisations
- South African San Institute Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (26. ?ануар 2021)
- Bradshaw Foundation – The San Bushmen of South Africa
- Cultural Survival – Botswana
- Cultural Survival – Namibia
- International Work Group for Indigenous Affairs – Africa
- Kalahari Peoples Fund
- Survival International – Bushmen