明星-明星奶爸朋友圈大公开！最爸气的那个居然是……
Семафорска сигнализаци?а ?е сла?е порука на да?ину кориш?е?ем сигналних заставица. Настала ?е давне 1803. године и у данаш?е време се на?чеш?е назива ?Семафор“. Године 1933. ?е ме?ународно кодирана и тако постала опште признати метод оптичког сигнализира?а на кра?им уда?еностима. Уз помо? двогледа, у добрим условима вид?ивости, споразумева?е семафором ?е могу?е на уда?еностима до три километра.
Преглед симбола
[уреди | уреди извор]
Изви?ачи
[уреди | уреди извор]Изви?ачи често користе ова? систем преноше?а порука, нарочито на такмиче?има. На?чеш?е се ша?е порука ко?а садржи 30 карактера од ко?их обавезно два бро?а. Други често кориш?ени метод ?е реле?но сла?е порука, где се порука преноси од примарног поши?аоца ка кра??ем примаоцу преко помо?них прималаца/поши?алаца - реле?а.
Димензи?е заставица
[уреди | уреди извор]Саме заставице су димензи?а 40 x 40 cm, док ?е палица дужине око 60 cm. Платно ?е на?чеш?е двобо?но, поде?ено по ди?агонали на део беле бо?е и део црвене бо?е, мада ово ни?е ?едина комбинаци?а бо?а. Бо?е зависе од места са ког се ша?е порука и од временских услова (нпр., ако ?е у пита?у по?ана или ако ?е у позадини поши?аоца шума, комбинаци?а ?е црвено-бела, ако су у позадини поши?аоца стене или ?е магловито време, комбинаци?а ?е плаво-жута, где ?е платно састав?ено из четири квадрата у шаховском распореду.
Начин сла?а порука
[уреди | уреди извор]Приликом сла?а поруке, потребно ?е заузети добар положа? како би прималац поруке ?асно видео поши?аоца. Поши?алац поруке заузима раскорачни став, стопала су у ширини рамена. Почетак и кра? поруке сигнализира се кружним покретима обе руке (три пута). Ради лакшег споразумева?а, речи (а и слова) се одва?а?у тако што се заставице укрсте у положа?у када су руке спуштене. На овакав начин се могу слати слова и бро?еви, с` тим што се бро?еви ша?у цифру по цифру на следе?и начин:
- свака цифра се ша?е као комбинаци?а ?дво?ки“ и ??единица“ т?. ?ударцима“ две или ?едном заставицом (увек оном ко?а ?е у десно? руци). Нпр., уколико ша?емо цифру 5, посла?емо ?е као ?дво?ка"+"дво?ка"+"?единица“ ?ер ?е 5=2+2+1;
- цифра ?нула“ се ша?е кружним покретом заставице, као да пишете цифру у ваздуху. Уколико бро? садржи више од ?едне нуле (нпр. две) за ?ихово исписива?е користите обе заставице истовремено. Нпр., бро? 100 има две нуле и ша?е се као ??единица“ и две нуле а бро? 1000 има три нуле и ша?е се као ??единица"+две нуле+нула.
Ово ни?е ?едини начин сла?а бро?ева. Користи се и метод сла?а бро?ева ко?и подсе?а на распоред сати на часовнику.O
Слова специфична за наш ?език се ша?у на следе?и начин:
- ?(?) се ша?е исто као Ц(C), с` тим што се десном руком ?удари ?едном“ у ваздух да би се нагласила разлика у односу на Ц(C);
- Ч(?) се ша?е исто као Ц(C), с` тим што се десном руком ?удари два пута“ у ваздух да би се нагласила разлика у односу на Ц(C);
- ?(?) се ша?е исто као Д(D), с` тим што се десном руком ?удари ?едном“ у ваздух да би се нагласила разлика у односу на Д(D);
- ?(D?) се ша?е исто као Д(D), с` тим што се десном руком ?удари два пута“ у ваздух да би се нагласила разлика у односу на Д(D);
- ?(Lj) се ша?е исто као Л(L), с` тим што се обема рукама ?удари ?едном“ у ваздух да би се нагласила разлика у односу на Л(L);
- ?(Nj) се ша?е исто као Н(N), с` тим што се обема рукама ?удари ?едном“ у ваздух да би се нагласила разлика у односу на Н(N);
- Ш(?) се ша?е исто као С(S), с` тим што се обема рукама ?удари ?едном“ у ваздух да би се нагласила разлика у односу на С(S);
- Ж(?) се ша?е исто као З(Z), с` тим што се обема рукама ?удари ?едном“ у ваздух да би се нагласила разлика у односу на З(Z).
Види ?ош
[уреди | уреди извор]Спо?аш?е везе
[уреди | уреди извор]
