吉林省表彰见义勇为模范和先进个人

百度 　　催生官场“大忽悠”的根本原因在于制度执行不力　　要治理官场“大忽悠”，加强制度建设是根本之策。

Ekstremizam je izraz kojim se ozna?avaju dela ili ideologije koje izlaze iz okvira koji se smatraju dru?tveno prihvatljivim, bilo iz pragmati?nih bilo iz moralnih razloga. Izraz je gotovo u pravilu pejorativan. Kao njegova suprotnost se navodi umerenost.

Koren re?i ekstremizam je latinskog porekla i dolazi od re?i extremus ?to zna?i krajnji ili krajnost, ali se mo?e prevesti i razumeti kao nepopustljivost u odre?enim idejama, stavovima i postupcima. Ekstremizam se pre svega razume kao pona?anje koje je na samim granicama odr?ivog, dopu?tenog i normalnog, ali i koji ima tendenciju da se ta granica pre?e.

U politici, kao politi?ki ekstremizam, ekstremnim ideologijama se obi?no smatraju one koje pripadaju ekstremnoj levici, ekstremnoj desnici ili verskom fundamentalizmu.

Sledbenik ove ideologije ili pokreta se uglavnom sam nikada ne?e nazvati ekstremista, ve? su skloniji sebe nazivati radikalima. Zbog toga se izraz radikalizam danas uvre?io kao svojevrsni eufemizam za ekstremizam.

Samo definisanje pojma ekstremizma predstavlja problem po sebi,  jer on zavisi od okru?enja u kojem se nalazi (obi?aja, zakona, religijskih i moralnih normi), javlja se u razli?itim sferama dru?tva (kultura, sport, religija, politika) i ?esto se poistove?uje sa drugim pojmovima kao ?to su radikalizam, fundamentalizam, fanatizam i terorizam. Da je uslovljen i kulturolo?ko-religijski pokazuje primer da je u Pakistanu i Indiji ustaljen obi?aj spaljivanja ?ena kao kazna za neispla?ivanje miraza ili za ?sramo?enje porodice“, dok bi se u ostalim kulturama ovakav obi?aj smatrao ekstremisti?kim.

Za razliku od ekstremizma, radikalizam se razume kao vra?anju korenima, ili kao obnavljanje iz korena, i ?esto se defini?e kao potpuna doslednost prilikom sprovo?enja li?nih na?ela i stavova. Upravo iz toga mo?emo zaklju?iti da ako je ne?to radikalno to ne mora isklju?ivo zna?iti da je regresivno, ve? mo?e biti i progresivno. Tu le?i osnovna razlika izme?u radikalizma i ekstremizma – radikalizam mo?e biti i pozitivna pojava dok je ekstremizam isklju?ivo negativna pojava.

Razlikovanje sa srodnim pojmovima

Fundamentalizam

Koren re?i fundamentalizam je tako?e latinskog porekla fundamentum i ozna?ava bazu ili osnovu. On se u po?etku vezivao samo za protestantska u?enja, a tek kasnije je pojam po?eo da se uvodi i u neke druge sfere dru?tva. U Istorijskom filozofskom re?niku stoji da se fundamentalizmom prvo naziva ameri?ka varijanta jednog antimodernisti?kog pokreta koji se u teologiji u 19. i 20. veku pojavljivao u razli?itim oblicima, i da se fundamentalizmom, sa gledi?ta teolo?kih rasprava u Nema?koj i Skandinaviji, obele?ava nekriti?ko odbijanje kriti?ko-istorijske egzegeze i te?nja da se u skladu sa takvom idejom vodiljom uvede dogmatika. Iako se ekstremizam i fundamentalizam prepli?u u religiji po svojim stavovima isklju?ivosti i netolerancije, fundamentalizam se i dalje prete?no vezuje samo za religiju, a fundamentalista uvek polazi od osnova u?enja dok se ekstremista zala?e za ideju koja ne mora imati osnovu u nekom u?enju ili religiji.

Fanatizam

Fanatizam se, kao i fundamentalizam, izvorno vezuje za religiju i ima latinski koren re?i fanum ?to se prevodi kao hram ili svetili?te. Prema tome, fanatizam predstavlja preteranu revnost prema nekoj religiji, kao i prema ideologiji, politici i sli?no. Odnosno, njega mo?emo da defini?emo kao zanesenost ili zaslepljenost, kao intezivnu posve?enost odre?enim vrednostima, ili zanosu prema odre?enoj religiji, idolu ili ideju.

Ekstremizam

Prethodno napisano nam je pomoglo da ustanovimo ?ta nije ekstremizam i koje sli?nosti ima sa fenomenima sa kojima ga ?esto poistove?ujemo.

Ekstremizam zadire u puno dru?tvenih sfera, pa stoga imamo ekstremizam u sportu, religiji, politici i sli?no. Ekstremizam u sportu poznat nam je i kao huliganizam, odnosno nasilje publike na sportskim doga?ajima, ali se odnosi i na ekstremne sportove kao ?to su band?i-d?amping, alpinizam i sli?no. Ekstremizam u religiji ?esto se ispoljava u vidu verski fundiranog terorizma koji sa sobom nosi veliki broj ?rtava, kao ?to je to bio teroristi?ki napad na Njujork i Va?ington 11. septembra 2001. godine. Ipak, mo?da najzastupljeniji i najopasniji je politi?ki ekstremizam.

Da bi ekstremizam bio politi?ki on mora imati politi?ke namere i politi?ke posledice. Isto tako, sve ?e??e se ekstremizam deli na nenasilni i nasilni ekstremizam. Iz toga mo?emo re?i da se ekstremizam javlja u slede?im oblicima:

1. Kada se ekstremni ciljevi ostvaruju neekstremnim sredstvima, i
2. Kada se ekstremni ciljevi ostvaruju ekstremnim sredstvima.

Za ovaj oblik nenasilnog ekstremizma, Marija ?ori? uzima za primer Hitlerov dolazak na vlast parlamentarnim putem, odnosno legitimnim i nenasilnim putem, dok su njegovi ciljevi bili ekstremne prirode, genocid nad ?nearijevskim” narodima i osvaja?ki rat.

Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nasilni ekstremizam defini?e kao nasilje koje se opravdava, ili je u vezi sa ekstremnom verskom, ili socijalnom, ili politi?kom ideologijom. Agencija SAD za me?unarodni razvoj (USAID) isti?e da se nasilni ekstremizam odnosi na zagovaranje, anga?ovanje, pripremu ili na podr?avanje ideolo?ki motivisanog ili opravdanog nasilja za postizanje dru?tvenih, ekonomskih i politi?kih ciljeva.

Iako mo?e da se napravi razlika izme?u nasilnog i nenasilnog ekstremizma u politici, ?mit upozorava da takva podela nije mogu?a i ne treba da se pravi kada se pri?a o religijskom ekstremizmu. Ideja da onaj koji poseduje ekstremisti?ke ciljeve ne?e koristiti ekstremisti?ke metode, ukoliko se prilika za to uka?e, je naivna i opasna. Nasilni i nenasilni ekstremizam predstavljaju dve strane istog nov?i?a.

Zbog svega toga, ekstremizam kao pojam te?ko je definisati. Me?utim, mo?emo izdvojiti neke od zajedni?kih imenitelja za skoro sve oblike ekstremizma i ekstremista, a to su:

• Odbacivanje ve? uspostavljenog socijalnog, politi?kog i svetskog poretka;
• Neprihvatanje i odbacivanje savremene politi?ke slobode i vladavine prava;
• Neprihvatanje univerzalnih ljudskih prava i manjak empatije prema svima koji ne pripadaju njihovoj ideologiji;
• Neprihvatanje osnovnih principa demokratije;
• Odbacivanje razli?itosti i pluralizma u korist mono-kulturalnog dru?tva;
• Odbacivanje li?nih sloboda u korist zajedni?kih ciljeva;
• Tendencija za promenom politi?kog poretka;
• Odbacivanje drugih ideologija i verovanje samo u svoju istinu.

Tako?e, nasilni ekstremisti se vode i filozofijom ?cilj opravdava sredstvo“ i rado podsti?u i koriste nasilje za postizanje svojih ciljeva.

Radikalizam i radikalizacija

Dok se radikalizam razume kao vra?anju korenima ili obnavljanju korena, neki teoreti?ari radikalizaciju vide kao proces u kojem pojedinac sve vi?e prihvata ili podr?ava ekstremisti?ke ideje, i odnosi se na na?in koji podrazumeva direktnu vezu radikalnih ideja i nasilja. Me?utim, kao ?to smo ve? pomenuli, radikalizacija mo?e biti i negativna i pozitivna pojava. OEBS napominje da je ovako tuma?enje problemati?no, i to ne samo zato ?to se ne?e svi koji imaju radikalne ideje uklju?iti u nasilno delovanje ili podr?ati ga, ve? i zato ?to je mogu?nost zastupanja ideja, bez obzira na njihovu prirodu, zagarantovana i za?ti?ena kao osnovno ljudsko pravo. Upravo iz toga proisti?e da radikalizam mo?e biti pozitivna pojava. Nekada se za ukidanje ropstva ili davanje prava glasa ?enama gledalo kao na radikalne ideje jer su se suprotstavljali vladaju?im normama tog vremena. Zbog toga radikalizaciju mo?emo razumeti kao proces gde pojedinac prihvata i usvaja radikalne ideje i stavove, ali ne isklju?ivo i kao proces u kojem pojedinac usvaja nasilne i ekstremne metode delovanja koji vode ka nasilnom radikalizmu, ekstremizmu i terorizmu.

Ipak, radikalizacija jeste proces koji mo?e dovesti i do ekstremizma i terorizma. To je dinami?an proces u kojem pojedinac prihvata teroristi?ko nasilje kao mogu?e i opravdano delovanje, ali ne i nu?no do stepena gde ta osoba zagovara, podr?ava ili se uklju?uje u teroristi?ko delovanje. Sa druge strane, sve nasilne ekstremisti?ke grupe imaju radikalne stavove, ?to dovodi do spoznaje da je radikalizam svakako jedan od preduslova za ekstremizam.

Pokreta?i radikalizacije

Radikalizacija je socijalni proces prihvatanja odre?enog sistema vrednosti, koji zahteva korenite promene i te?i ka stvaranju uverenja koja su ?esto veoma rigidna, stroga i prevazilaze utvr?ene politi?ke i moralne okvire. Tada pojedinac prihvata nasilje kao mogu?e, mo?da ?ak i opravdano delovanje. Imaju?i navedeno u vidu, jasno je da radikalizacija predstavlja preduslov za nastanak ekstremizma i bitno je utvrditi koji su njeni pokreta?i.

?iroko je prihva?en stav da radikalizacija ima mnogo pokreta?a (faktora), te je mogu?e identifikovati politi?ke, socijalne, ekonomske, kulturne i psiholo?ke faktore. Jedan od mogu?ih modela jeste podela ovih pokreta?a na mikro, mezo i makro nivou. Na makro-nivou se nalaze situacioni faktori (push factors), koji uti?u na veliki broj ljudi, ?esto velike zajednice ili cele dr?ave, koji mogu imati politi?ki i/ili ekonomske konotacije. Politi?ki, najvidljiviji su neuspesi trenutne vlasti, politi?ko nezadovoljstvo, nemogu?nost participacije ili politi?ka marginalizacija, koji mogu biti veoma sna?ni i neophodni pokreta?i za nasilni ekstremizam. S druge strane, beda, siroma?tvo i nezaposlenost sami po sebi nisu dovoljni da bi objasnili nasilni ekstremizam, ali mogu imati veliki doprinos u stvaranju op?teg nezadovoljstva i okru?enja koje mo?e biti plodno tle za stvaranje ekstremisti?kih grupa. Pored navedenih, ostali pokreta?i su i nepostojanje vladavine prava, korupcija, kriminal, marginalizacija, nejednakost, diskriminacija, proganjanje, ograni?eni pristup kvalitetnom obrazovanju, negiranje politi?kih i gra?anskih prava i sloboda, kao i istorijski, ekonomski i drugi faktori okru?enja u kome nastaje.

Na mezo-nivou, govori se o manjim zajednicama ili posebnim identitetskim grupama, gde su socijalni i kulturni faktori predominantni. Kako je radikalizacija socijalni proces, logi?no je i da su najja?i dru?tveni i kulturni pokreta?i oni vezani za identitet – pripadnost odre?enoj religijskoj, etni?koj ili na drugi na?in distinktivnoj grupi.  Psiholo?ka istra?ivanja pokazuju da su na mikro-nivou identitetski zahtevi klju?ni u motivaciji, legitimizaciji i uklju?ivanju u nasilne ekstremisti?ke grupe, ali i da pojedinci koji se pridru?uju ovim pokretima imaju ili kognitivnu ranjivost  i/ili im je zbog socijalizacije prihvatljiva upotreba nasilja radi postizanja politi?kih ciljeva. Ostali tzv. pull factors, odnosno, faktori koji odr?avaju privla?nost ka nasilnom ekstremizmu mogu biti postojanje dobro organizovane nasilne ekstremisti?ke grupe, sa adekvatnim diskursom, privla?nim programima i brojnim uslugama koji mogu da ponude u zamenu za ?lanstvo, obe?anja o slobodi, duhovnom miru i pripadnost grupi koja pru?a podr?ku i utehu.

Indikatori za prepoznavanje nasilnog ekstremizma

Vremenom, do?lo je do razvoja koncepata rizik od radikalizacije i indikatora koji su bazirani na ideji da proces radikalizacije ima odre?ene manifestacije u pona?anju, stavovima i aktivnostima pojedinaca, koji posledi?no vode ka nasilnom ekstremizmu, a mogu biti prepoznati od strane dru?tva.

Indikatori se mogu, s jedne strane, podeliti na kognitivne i indikatore pona?anja, a sa druge, na sugestivne, upozoravaju?e (red-flags) i visoko rizi?ne. Kognitivni indikatori su povezani sa procesom “kognitivnog otvaranja” gde pojedinac postoje podlo?an i prihvata radikalne ideje, koje uklju?uju i one koje se odnose na upotrebu nasilje radi postizanja politi?kih ciljeva. Indikatori pona?anja se odnose na drasti?ne promene u svakodnevnom pona?anju pojedinaca, a pogotovo, kako empirijske studije pokazuju, u pona?anju velikog broja mladih ljudi, koji su podlo?ni uticaju vr?njaka, interneta ili su regrutovani od strane pripadnika ekstremisti?kih grupacija.

Sugestivni bihejvioralni indikatori mogu biti: socijalno povla?enje, kidanje veze sa porodicom i prijateljima, veoma uo?ljiva razlika u religioznosti i svakodnevnici, kontakt ili podlo?nost ideolo?kom ili religijskom vo?i i grupna izolacija, dok sugestivni kognitivni indikatori mogu biti otvoreno izra?avanje nezadovoljstva, dihotomno posmatranje sveta, nepo?tovanje ili odbijanje legitimnosti sekularnih autoriteta i dehumanizacija odre?enih dru?tvenih grupa (nevernika, lgbt+, drugih religijskih ili etni?kih grupa).

Upozoravaju?i bihejvioralni indikatori mogu biti posedovanje ili deljenje ekstremisti?ke ili propagandne literature, organizovanje, vo?enje ili poha?anje mitinga povezanih sa ekstremisti?kim ciljevima, kontakt ili ?lanstvo u ekstremisti?koj grupi u dr?avi ili inostranstvu i anga?ovanje u kriminalnim aktivnostima. Upozoravaju?i kognitivni indikatori mogu biti propagiranje i izra?avanje ideja za nelegitimnu radikalnu promenu ili ukidanje sekularne dr?ave, otvoreno pru?anje podr?ke teroristi?kim organizacijama i ciljevima ili otvorena podr?ka nasilnim stavovima i ekstremnih mi?ljenja prema odre?enim grupama ili ciljevima.

Veoma rizi?ni bihejvioralni indikatori jesu putovanje u rizi?ne i/ili konfliktne tone, u?estvovanje u borbama ili vojnim obukama, kao i kupovima oru?ja, eksploziva i sli?nih materijala.

Vidi jo?

• Islamski ekstremizam
• Terorizam

Literatura

• George, John and Laird Wilcox. Nazis, Communists, Klansmen, and Others on the Fringe: Political Extremism in America. ISBN 0-87975-680-2. .  Prometheus Books, (1992)
• Himmelstein, Jerome L. All But Sleeping with the Enemy: Studying the Radical Right Up Close. .  ASA, San Francisco: 1988
• Hoffer, Eric. The True Believer: Thoughts on the Nature of Mass Movements. Various editions, first published 1951.
• Schlesinger, Arthur. The Vital Center: The Politics of Freedom. Various editions, first published 1949.
• Wilcox, Laird. "What Is Political Extremism", retrieved from The Voluntaryist newsletter #27, 1987
• Ronald Wintrobe (2006). Rational extremism: the political economy of radicalism. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-85964-6. 
• Nawaz, Maajid. Radical: My Journey out of Islamist Extremism (Lyons Press, 2013)
• Bibi van Ginkel, Engaging Civil Society in Countering Violent Extremism (ICCT – The Hague, 2012) Архивирано на веб-са?ту Wayback Machine (2. април 2015)

Spolja?nje veze

•  engleski Vikicitat ima citate vezane za ?lanak: Ekstremizam
• Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju
• Agencija SAD za me?unarodnu saradnju
• Beogradski centar za bezbednosnu politiku
• Ministarstvo unutra?njih poslova Republike Srbije